Termin Plavi ponedeljak je prvi definisao psiholog dr Klif Arnal 2005. godine, kada je otkrio jednačinu kojom se računa najdepresivniji dan u godini. Jednačina uzima u obzir vrijeme, količinu dugova koje imamo nakon praznika i sistem njihovih otplaćivanja, vrijeme koje je prošlo od Božića, nivo motivacije ali i sve propale novogodišnje odluke.
Zašto je depresivan? Magija zimskih praznika je iščezla. Pokloni su izgubili sjaj i svi su se vratili svom uobičajenom životu. S druge strane, na bankovnim računima nas čekaju značajna dugovanja zbog prazničnih proslava i ona su svakim danom januara sve veća. Povrh svega toga, ni temperatura ni ostali klimatski uslovi ne podižu baš moral jer je zima na vrhuncu.
Istina je da se mart i naša proljetna garderoba istovremeno bliže, ali zbog praznika na nama se nalazi i nekoliko kilograma viška. Ovo je isto tako i vrijeme kada shvatamo, po ko zna koji put, da su naše novogodišnje odluke ostale ništa drugo nego samo to, odluke. Tokom prve sedmice imamo izgovor novogodišnjih žurki i predstojećih praznika koji nas vade odlazaka u teretanu ili učenja novog jezika, a u drugoj sedmici počinjemo da ih sprovodimo sa velikim entuzijazmom oglašavajući ih na sva zvona da bi se sve završilo sa manjkom volje.
Prema nekima ovo je neizbježnost: osvrćemo se i shvatamo na svoje užasavanje da se sve te stvari dešavaju i nama. Tako da na kraju balade sve to ni ne djeluje kao kakva velika stvar.