Borci Armije Republike Bosne i Hercegovine koji su branili Sarajevo danas ustaju na noge kada se spomene ime i prezime saborca Karla Ivandića.
Čim su se čuli pucnji s okolnih brda, osamnaestogodišnji mladić nije imao previše dilema kojoj strani se prikloniti.
Izabrao je stranu slabijih i onih kojima se čini nepravda, onih s kojima se družio u djetinjstvu i s kojima je započeo svoje mladalaštvo, ovako je proše sedmiec počeo svoju priču magazin Stav.
Karlo Ivandić, heroj je odbrane Sarajeva. Kao dječak, star svega 18 godina, nije dva puta razmišljao da li će braniti svoj grad.
Među prvima se dobrovoljno prijavljuje u Štab Teritorijalne odbrane, koji je u tom periodu bio smješten u OŠ “Petar Dokić” na Čengić-Vili, danas OŠ “Osman Nakaš”, koju je Karlo Ivandić završio.
Prilikom pada sarajevskog naselja Otes, 4. decembra 1992. godine, pogođen je metkom u glavu, kada se treći put vraćao po granatu za RPG, kojim je tog dana u borbama pogodio i uništio jedan neprijateljski tenk i dva transportera. Tada je ovaj heroj izgubio život, a upisao se u historiju odbrane grada i države.
Bezbroj inicijativa
Do ovoga dana više se ne možemo ni sjetiti broja inicijativa da se izgradi spomenik Ivandiću.
Jedini je koji nema svoju ploču na spomen obilježju u krugu škole.
Nekoliko puta su prikupljani potpisi građana koji su urgirali da dobije spomenik.
Čak je u jednom trenutku na fasadi škole bilo ispisano “Karlo Ivandić heroj”, ali je to ekspresno prefarbano dok su ostali natpisi “Horde zla”, “Manijaci”, “Lejla volim te” i slični.
Zastupnica Stranke demokratske akcije, nakon pisanja Stava i prenošenja teksta Faktora, Amra Hasagić uputila je na Skupštinu Kantona Sarajevo inicijativu da Karlo dobije spomenik.
Zanimljivo je da su zagovornici originalne ideje nekoliko puta u medijima govorili da su od članova Amrin stranke nekoliko puta dobili odgovor da Karlo “nije naš”.
Ko je naš, ko je moj, ko je vaš nikada nećemo tačno znati, ali je inicijativa pohvalna.