Ako se niste pronašli u ovoj prvoj rečenici, garantujem vam da hoćete u ostatku, barem dobar dio vas. Svi mi smo imali nanu koja je bila pravi musliman. Za sebe, šutila, klanjala dnevne namaze, postila Ramazan, iftarila supicu i koru hljeba. Dedo u istoj sobi pored nje tukao rakiju, a ona nije subhanala, estakvirala, cuckala, zagledala. Bila je musliman za sebe, znala je kome se klanja, pred kim je ponizna, šta hoće i želi, a opet je bila musliman za sve nas.
Danas više nema muslimana, barem ih ja ne znam mnogo. Danas se novokomponovane pokrivače, ne mogu ljepše da ih nazovem, hvale da su probale sve vrste alkohola, ali im se Baileys najviše sviđa. Možda ćete reći da pretjerujem, ali moja je sreća da je u tom trenutku u tom razgovoru sudjelovalo više osoba i kada ovo pročitaju nasmijat će se jer sam ih podsjetio na ono čemu smo se ibretili. Bila je i jedna voli viljamovku. Zar nije za ibreta?! Ali striktno su navele da se time ponose jer su sve probale.
Bitno je napomenuti da sam ovu kolumnu ranije pisao i objavio na svom profilu, a osobe koje su se trebale nasmijatu su zaista to i učinile.
A onda kad krenu subhanati jer su te vidjele u pabu da piješ pivu poslije posla, kad krenu postiti, kada krenu natklanjavati jer im je mrsko klanjati redovno, onda kad počnu iftare od osam banki kačiti na Instagram… Ma onda kad počnu zagledati sve oko sebe i šta ko radi, kako se ko ponaša, ko je ispravan, ko je pogrešan… Niko ne valja, svi su tobe jarabi. Nema one poniznosti, ja za sebe musliman. Odjednom nas podjeliše na naše i njihove. Ko je ba vaš? Ja vaš? NIKAD!
Sarajevo nikada nije bio muslimanski grad. Onoga trenutka kada striktno to postane, kada sve češće čujem ogovaranja muslimana iza leđa što sam to što jesam otići ću zauvijek, bacati lajk na Sebilj iz neke strane nam države. Zvat ću je domovinom. A već je postalo sramota piti pivu.
Moja nana nije znala šta je politika. Njoj predsjednik nije rekao da je musliman i da mora glasati za naše. Nije znala šta je koja stranka. Zbog toga sam i počeo sve ovo pisati.
Humanitarna akcija! Hajmo za migrante skupiti deka, jakni, čarapa. U potpisu “Akciju je pokrenula zastupnica…”. Ma znate, ona što joj se smije sav normalan i obrazovan svijet. Ovi što sjede po pabovima. Ćafiri! Ali je neću imenovati.
To je bilo od krucijalne važnosti, da znamo ko je pokrenuo akciju. Skupštinski zastupnik. Moja nana je davala, niko nije znao kome i koliko. Nije ni ona znala, onoga trenutka kada odvoji od svojih usta, svoje male penzijice odmah je zaboravljala. Vjerovala je da neko to vidi, neko bitniji od ljudi. Zastupnici je ovozemaljski svijet bitniji da to vidi, samim tim ona po mom skromnom mišljenju nije vjernik. Moje mišljenje ne mora biti ispravno, možda samo ja pogrešno razmišljam.
Nije moja nana imala, a davala je. Skupštinski zastupnik može mnogo više da daje. Međutim, gadan je način njene promocije. Tim svojim botovima naložiti da dijele svi isti status, da je potpišu, sve sa tagom na Facebook page, da se zna. To su jadni i ogavni politički poeni. Ali to Bošnjo ne vidi. Kuje je u zvijezde, ali ja se opet nadam da barem od ovih mojih odabranih prijatelja veliki je broj obrazovanih i edukovanih Bosanaca i Hercegovaca.
Jedan zastupnik mora da može puno bolje sebe promovisati. Možda nekom svojom inicijativom, pa da eto ono možda za svoga mandata promijeni živote običnom čovjeku. Uradi to, svi ćemo te dijeliti, prvi ja, sve s potpisom i tagom na tvoju stranicu.
Tito je svoje kriminalce slao na gole otoke, mi ih šaljemo na hadž!
U koliko sam humanitarnih akcija učestvovao i koliko pokrenuo znam samo ja i meni bliski ljudi, a ukoliko se igdje našlo moje ime ili ime nečega u mom posjedu, za svaku osobu koja je učestvovala meni neka bude haram!