Od osnivanja Sarajeva, postoje mnoge legende koje se vežu za ovaj grad. Neke priče i mitovi se svakodnevno prepričavaju dok se nekih nerijetko ljudi plaše.
Jedna od tih koje izaziva nelagodu u onima koji je čuju je priča o Žutom hafizu koji je živio u Sarajevu. Žuti hafiz je historijska ličnost, a zvao se Hasan-efendija. Zbog tena nazvan je žutim hafizom. Drugi su ga samatrali vidovitim i čudnim te su mu pripisivali različita nadnaravna svojstva.
Umro je 1778. godine u Sarajevu, a njegov grob se i danas nalazi na groblju Nadkovači.
Bilo je mnogo priča o Žutom hafizu, ali su samo neke zapisane.
Jednu od njih zapisao je Vlajko Palavestra, koja kaže da su se neke šaljivdžije dogovorile da malo ismiju Žutog hafiza pa su svog druga polegli u tabut (sanduk). Zatim otišli da pozovu Žutog hafiza da mu klanja dženazu.
Naime, kada su otišli do kuće gdje je Hafiz živio on je klanjao i kad je završio pitao ih je šta su trebali, a oni su mu ispričali šta žele. Hafiz je došao i zatim su krenuli da klanjaju dženazu. On se okrenuo prema njima i kratko ih upitao da li će klanjati dženazu mrtvom ili živom čovjeku, na šta su mu oni odgovorili naravno mrtvom, jer ko je još dženazu klanjao živom čovjeku.
Kada su završili sa dženazom i ispratili hafiza, otkrili su tabut i vidjeli da njihov drug nije živ.
Druga legenda kaže da je nekoj ženi, kad se selila iz jedne kuće u drugu, nestalo nekih stvari. Ona je potom otišla na hafizov grob i uzela malo zemlje s njegovog mezara te je donijela kući. Oko ponoći ukaže joj se u sobi gdje je spavala čovjek potpuno žut, bijele brade, u zelenu džubetu, pa joj reče:
– Što mi ne daš mira? Stvari koje tražiš ukrali su ti kolari što su ti prtljag preseljavali!
I tako je i bilo. A bio se toj ženi javio Žuti hafiz za koga se vjerovalo da je vidovit pa su mu se ljudi obraćali raznim molbama.
Neki je Čeljo zbog svojih grešaka bio protjeran iz Sarajeva. Živio je u progonstvu i skoro se bio navikao na tuđinu. Jednog dana ugleda on na ulici Žutog hafiza kako mu ide u susret. Čeljo se začudi, pa ga upita:
– Kada si ti, hafize, došao? Jesu li to i tebe protjerali iz Sarajeva?
Na to mu hafiz odgovori:
– Ja sam, Čeljo, došao po tebe, da te vodim kući u Sarajevo. Stani mi malo na nogu i zatvori oči!
Čeljo mu stane na nogu i zažmiri, a kad mu hafiz reče da otvori oči, on vidje da više nije u tuđem svijetu, nego nasred Kovača u Sarajevu. Hafiz ode svojim poslom, a Čeljo lijepo svojoj kući u Čeljigoviće.