Jednog dana će vam tako nedostajati. Jednog dana, kad krenete do toaleta, čuće se samo tišina, umjesto malenih ruku koje pokušavaju da otvore vrata ili viču iz petnih žila dok ne izađete iz toaleta, a da niste uspjeli čestito ni da operete ruke.
Jednog dana će vam nedostajati to očajanje koje možda danas osjećate zato što nikako da sve postignete. Jer, jednog dana, bit će dovoljno vremena za sve. Jednog dana.
I kada vam neko kaže da uživate sada dok su mali, u sebi pomislite “kao da je to lako”. Nije lako. Ali pokušajte da sebi ponavljate da će vam sve to jednog dana silno nedostajati.
Ovo je nešto što govorim sebi iz dana u dan kada sam na ivici strpljenja. To je mantra koja me pokreće jer, ma koliko zvučalo otrcano, ipak je istina.
Jednog dana, korpa za veš neće se prevrtati jer je prepuna majica za fizičko i stvari koje su nošene svega par sati pa bačene na pranje. Jednog dana, neće biti ni beskrajnih gomila suđa u uvijek prepunoj sudoperi.
I nedostajat će vam.
Nedostajaće vam to da ste nekom potrebni sve vrijeme. Nedostajaće vam da čujete to “mama” 425 puta na dan jer ste im potrebni za svaku sitnicu.
Jednog dana neće biti nikog za koga ćete morati da planirate zabavu tokom raspusta i pomjerate svoje obaveze na poslu kako biste organizovali čuvanje.
Jer će, jednog dana, oni živjeti svoj život, imati svoje planove, prijatelje, poslove.
I taj život, za koji sad mislite da ne možete da dočekate – možda da biste imali malo vremena nasamo sa svojim suprugom, ili jednostavno malo vremena za sebe – taj život će doći. I neće više biti nerviranja zbog blata na podu, fleka na tepihu ili vječito neurednih soba. Sve će to biti isprano plimom i osekom života.
I možda jednostavno ne možete da natjerate sebe da cijenite sadašnji trenutak sa svojom glasnom, pričljivom, neurednom djecom danas, ali zaista pomaže ako imate na umu da će i ovaj dan proći i da će vam, jednog dana, baš ovaj dan nedostajati.
Jednog dana, nedostajaće vam da ih vodite u vrtić i školu i odlazite po njih. Nedostajat će vam njihovi zgroženi, užasnuti izrazi lica kad vide da ste im pripremili nešto zdravo za večeru.
Nedostajat će vam da vas zovu u sobu 10. put tražeći čašu vode, još jedan zagrljaj, još jednu priču ili da vam ispričaju nešto strašno važno čega su se upravo sjetili, a što nikako ne može da sačeka do jutra.
Nedostajaće vam gomile igračaka od kojih ne možete da prođete sopstvenom kućom, nedostajat će vam ono beskrajno spremanje za izlazak napolje u zimskim danima, nedostajat će vam ti mali slinavi nosevi koji još nisu naučili da se sami brišu.
Nedostajaće vam sva ta beskrajna pitanja jer – vjerovali ili ne – postoji taj jedan, vrlo kratak period u njihovim životima, kada oni veruju da vi znate baš sve.
Jednog dana, neće tražiti od vas da pogledate sve što su novo naučili da urade, da pratite svaki minut njihovog dana.
Jednog dana, neće neprestano tražiti vaše divljenje i vaše odobravanje. Jednog dana, ako sve uradite kako treba, imat će dovoljno samopouzdanja da većinu stvari urade bez vas.
Zato, kada sljedeći put poželite da vrištite, vičete ili jednostavno pobjegnete kroz vrata jer vas niko ne sluša, samo recite sebi da će doći to vrijeme kada će vam nedostajati sav taj divni haos koji sada živite.
Može vam ta misao malo pomoći da umanjite osećaj bespomoćnosti baš tog nevjerovatno teškog dana u kojem vam se čini da gubite razum. A koji će vam, jednog dana, pretpostavljate, nedostajati.
Iako je nemoguće da u potpunosti uživate u svakom trenutku roditeljstva, svakako će vam biti lakše da se u najtežim momentima sjetite da će vam, jednog dana, sve to nedostajati.
Priredila A. Cvjetić, Zelena učionica