U zapadnom dijelu starog Sarajeva nalazi se džamija koju narod naziva Šejh Magribijinom džamijom. Kako se pričalo u ranija vremena, sa Isa-begom je u Sarajevo došao jedan derviški šejh sa zapadnih strana, od magriba, i na tom je mjestu podigao džamiju.
Kada je Eugen popalio Sarajevo, kaže se da su njegovi vojnici u sarajevskoj mahali Vinogradu zarobili jednu ženu i odveli je u roblje čak u Budim, pa je dali nekome u službu. Žena je dobro služila na zadovoljstvo svojih gospodara, ali joj nikako nisu dali da uđe u jednu zgradu u njihovom dvorištu. Jednom, kada nikoga od gospodara nije bilo, ona nađe ključeve i otvori tu zgradicu. Ugleda u njoj kuburu, drveni sanduk nad nekim mezarom (grobom). Padne po kuburi i onesvijesti se, a u to se pojavi misteriozni dedo u ahmediji omotanoj oko kape, pa je upita ko je i odakle je.
Žena mu sve po redu ispriča šta je s njom bilo, a da je rodom iz Sarajeva. Upita je starac zna li ona gdje je u Sarajevu Magribijina džamija. Ona mu reče da zna, a on je upita:
– A bi li ti voljela sada tamo biti?
Žena potvrdi. Kaže joj starac:
– Stani mi malo na nogu i zažmiri!
Ona stade starcu na nogu i zažmiri, a kad se prenula – ona se našla u Sarajevu i to upravo pred Magribijinom džamijom! Pričaju da je od tada žena stalno išla petkom u tu džamiju, obilazila je da bi joj se želje ispunile i molila za Magribijinu dušu.