Koliko god mislili da više nema tajni o hrani i da su sve tajne otkrivene,u nastavku teksta ćete otkriti suprotno.
Današnji naučnici mogu puter od kikirikija pretvore u dijamante.
Crvena boja za hranu koja se koristi za Skittle bombone dobija se kuhanjem tvrdokrilaca. Ova karminska kiselina često se koristi za bojenje bombonica, i ostale hrane sa ukusom jagoda, pa čak i za karmine.
Sirove ostrige su žive kada ih jedemo. Kako se brzo kvare, ostrige se moraju servirati što pre, što znači dok su još žive. Neke vrste ostriga mogu preživeti van vode čak i do dvije nedelje, zato se čuvaju u posebnim uslovima. Srećom, one nemaju centralni nervni sistem, zbog toga ne osećaju bol.
Krompir upija wi-fi signale. Kada je kompanija Boing testirala wi-fi signal u novim avionima, umesto putnika postavili su velike vreće krompira na sjedišta. Zbog visokog nivoa vode i hemijskog sastava krompir može apsorbovati i reflektovati radio i wi-fi signale kao ljudi.
Gumene bombone i kola se premazuju istom vrstom voska. Naime, karanauba vosak, koji se koristi da da sjaj automobilima, takođe se koristi i kod gumenih bombona.
Med ne može da se pokvari. Kako prirodno sadrži nisku količinu vlage i dosta kiselina, ovo su dvije karakteristike koje hranu štite od kvarenja.
Vasabi je, zapravo, obojeni ren. U 99% slučaja vasabi koji se prodaje u Americi je lažnjak, a da biste došli do prave stvari, morate posjetiti vrhunske suši restorane u Japanu. Jedna funta vasabija košta oko 80 dolara, te je mnogim restoranima lakše da smanje troškove time što će napraviti imitaciju proizvoda.
Losos koji se uzgaja na farmama je zapravo bijele boje, zatim se farba u ružičastu. Prirodna boja mesa divljeg lososa je ružičasta zbog velikog unosa račića. Međutim, losos na farmi ima drugačiju ishranu. Kako bi dostigli pravu boju, farmeri dodaju karotenoid (fotosintetički pigment) u hranu ribe kako bi imitirali pravu boju divljeg lososa.
Ljudi su nekada mislili da je paradajz otrovan. U Evropi u 18. vijeku, paradajz je dobio nadimak „otrovna jabuka”. Visok nivo kiseline u paradajzu izazvao je lučenje olova iz kalajnih tanjira koje su aristokrate koristile, što je dovodilo do trovanja. Međutim, popularnost pice u Italiji je u 19. vijeku uspjela da promijeni stavove ljudi o ovom povrću, prenosi Zanimljivosti dana.