Prije više od 48 godina, tačnije 1972. godine, Jugoslaviju je pogodila epidemija velikih boginja.
Poznata virusologinja Ana Gligić objasnila je da tada ljudi nisu dovodili u pitanje valjanost vakcine, niti im je bilo šta bilo upitno. Skoro cijela država je bila vakcinisana u roku od mjesec dana, a epidemija je bila završena za nešto više od dva mjeseca.
“Mi smo odmah u startu vakcinisali 18 miliona ljudi. Od kada je proglašena epidemija, u roku od 10 dana vakcinisano je toliko ljudi. U red su stali ljudi bez dileme. Bila je klasična skarifikacija, grebanje pa nanošenje vakcine na ruku ili pištoljem, a to je išlo jako brzo. To je išlo samo “puk, puk u ruku” i tako jako brzo prolazi veliki broj ljudi. Čak postoje i snimci tih ljudi u redovima. Nije bilo nikakvih problema niti tjeranja i isto je bilo na dobrovoljnoj bazi”, ispričala je dr. Gligić.
Ona je ispričala i da je tada bila samo jedna vakcina kojom su svi Jugosloveni vakcinisani.
“Bila je samo jedna vakcina i za nju se znalo da je veoma efikasna, da se vrlo uspješno bori protiv variole. Vakcina koja je dobro provkerena. Bio je lijek hiperimunoglobulin koji je napravljen iz krvi preboljelih, a pasivna antitijela koja su se mogla kod teških bolesnika primijeniti i bio je interferon i ništa drugo“, prisjeća se.
Virusolog Gligić kaže da se još nije prijavila za vakcinu, ali kada bi danas birala, odabrala bi cjepivo ruskog proizvođača “Sputnjik V”. I ona kaže da je napravljena velika zbrka oko toga kakva je koja vakcina, ali kaže da je na kraju dana bitno samo da se što prije vakcinišemo kako bi se epidemija okončala.
“Ja sam se izjasnila jako davno da bih primila rusku vakcinu i pri tome sam ostala. Iako sam vječito naglašavala da bih voljela vakcinu napravljenu po klasičnom principu, a sada vidim da nešto govore da će uvesti kinesku mrtvu vakcinu. To je ta klasična vakcina, ali sa nešto kraćim imunitetom. Ona se pravi od virusa koji napada i osnaži se u laboratoriji i umrtvi se i ubije se, ali cijela virusna čestica učestvuje u stvaranju antitijela. Bolest ne može da izazove, a može da izazove imunitet. Ali pošto sam se već izjasnila za “Sputnjik V”, ne bih sada mijenjala opredijeljenje za vakcinu”, rekla je ona.
Ispričala je i da bi “živa klasična vakcina” bila najidelanija, ali da je takvu vakcinu nemoguće napraviti u ovakvim uslovima.
“Prava, živa vakcina koja bi štitila jako dugo – za nju su potrebne godine kontrole. Jer mora se provjeriti pošto je to virus koji je živ, ali se oslabi. Ipak on bi mogao da se “povampiri” i zato su kontrole rigorozne. Te kontrole traju po tri godine”, ispričala je ona i dodala da kod ovakvih cjepiva imunitet može biti doživotan, dok kod “mrtvih”, prema njenom objašnjenju, dok se virus umrtvljuje, ubiju se i još neki dijelovi virusa i zato ne mogu da daju doživotni imunitet.
Na kraju je zaključila da moramo da damo sve od sebe da zaustavimo širenje zaraze.
“Ovo sada je stani-pani. Ili ćemo zaustaviti epidemiju ili ćemo pustiti da nas pojede“, zaključila je dr. Gligić, prenosi Blic.